Skip to content

Bio je to jos jedan od onih dana…

Te noći sam joj oćutao najlepše reči koje znam…

Jednom je rekla da bi sve dala da čuje to što oćutim, i otkrio sam joj tajnu o starom drvetu koje raste na ničijoj zemlji između devet salaša, u fantazmogoričnoj oazi koja se u Sahari žita priviđa samo onda kada se to njoj prohte, tako da ni najprefriganijim geometrima nikad nije pošlo za rukom da je osvoje svojim instrumentima…
I tako, obično u nekoj vedroj noći, roj Neizgovorenih Reči nepovratno odbegne iz košnice misli i u potrazi za novim mestom sumanuto pokušava da otkrije prečicu do najbližih zvezda, ali zna se, još niko sem prevejane skitnice Pogleda nije uspeo da dospe do Tamo…
I onda, pred zoru, kad posustalo krenu da se stropoštavaju, Vetar probere najlepše, podmetne pod njih svoje paperjaste uvojke, kao jastučiće, i nežno povuče finu četku te velike krošnje kroz svoje kose…
I Neizgovorene Reči ostaju da trepere u lišću starog drveta zauvek, rekoh joj, kao miris tvoje kose na mom češljiću od jantara…
“Zauvek?”- pitala je uplašeno…
O, ne, ispravih se, izvini, zaboravio sam da “zauvek” ne postoji…
Jednog dana, dakako, strovaliće se i to stablo, oprljiće ga Oluja šenlučeći gromovima nad ravnicom, složiće se kao kula od karata pod teretom Neizgovorenih Reči, ili polegnuti tiho i neprimetno, kao kazaljke na tri i petnaest, ko će ga znati?
Ali naići će čerga tog leta, i to ne Mečkari ili Džambasi, ni Gatari ni Korpari, nego Veseli Svirači Tužnih Očiju, praćeni crnim kosovima iz visokih Prekodonskih stepa, i još izdaleka, uspravivši se u sedlu, primetiće u gustoj travi naročitu račvastu granu boje majskog sumraka, od koje bi se mogla izdeljati odlična viola?
I, više nego dovoljno godina kasnije, možda nečija, možda proseda, možda bez ikoga, ti ćeš ugledati belog leptira na jorgovanu, i širom otvoriti prozore mameći ga da ti sobu opraši polenom i prolećem. A ulicom će prolaziti mali Cigan sa violom, videćeš samo drozdovo pero na šeširu kako promiče za šimširom, i začućeš Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu, koju prvi put slušaš, a godinama je znaš…
I zaplakaćeš, istog časa…
I najzad shvatiti koliko sam te voleo…
                                                             ‘Jedan od onih zivota’
                                                                           Djordje Balasevic

25 Comments

  1. Prelepe fotke,posebno poslednja ;)))

  2. Balaš k'o Balaš, ubija :))
    Super slike, pundžica ti baš krasno stoji 😀

    P.s. Tvoj komentar da rijetko pišem mi je došao k'o neki prekidač da se potrudim malo više, hvala ti na tome. :**

    • Kralj<3
      Hvala puno (:
      Iskreno se nadam da ces da okines na taj prekidac 😀

  3. Kako su ti divne fotografije u ovom postu!
    Tako si mi slatka i misticna na ovoj zadnjoj! 🙂
    Prava si drazesna slatkica!!

    • I meni je jedan od najdrazih 😀
      Nemam pojma, zeza nesto virjeme na blogu, ne mogu nikako da nadjem odgovarajuce. Vidjela sam da je na dosta blogova tako 🙂

  4. odlican ti je novi izgled bloga, a ti prelijepa na tim slikama =D
    <3

  5. lijepe su ti slikice. i ovaj tekst, wow! <3
    posljednja slika je predobra!!!

  6. kak lijep šal obožavam šalove fotke je odlična

    • svrati na moj blog ngradna igra je u tijeku ako voliš čitat pozzzz

  7. Meni na drugoj izgledaš posebno nježno. Sviđa mi se novi izgled bloga, i drži se, poslije ružnih dana uvijek dođu još ljepši.

  8. Volim Balasha, ahhh ! Posljednja slika, skroz u fazonu.

    xoxo

  9. Bas je super posljednja slika!;)
    xx
    B.

  10. Super post, odličan odlomak.. ova posljednja fotografija je prelijepa..

    Edina :*

  11. i meni je ova zadnja uhvaćena
    na pravom mjestu,u pravi čas!!!

Leave a Reply to Katarina Cancel reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *